Извод из монографије:
"Начелници Војногеографског института 1876-2001."
Аутор монографије
је ппук. Радојчић мр Стеван. Приказани су само делови из биографија бивших
начелника ВГИ.
Почасни ђенерал Јован Д. Прапорчетовић

Начелник Географског одељења 1878-1882.
године.
Рођен је 18.11.1843. године у Београду.
У Српску војску је ступио 1861. године, када је уписао Артиљеријску школу
и исту завршио као трећи у рангу 1866. године.
Ђенералштабни пуковник Радован О. Милетић
Начелник Географског одељења 1882-1889.
године.
Рођен је 24.01.1844. године у Пожаревцу.
У Српску војску је ступио 1860. године, када је уписао Артиљеријску школу
и исту завршио 1865. године.
Инжињеријски потпуковник Светолик С. Протић

Начелник Географског одељења 1889-1896. године.
Рођен је 06.06.1844. године у Београду.
У Српску војску је ступио 1860. године, када је уписао Артиљеријску школу,
а након годину дана напустио исту ради школовања у аустроугарској Војној
академији.
Инжињеријски пуковник Светозар Л. Станковић

Начелник Географског одељења 1896.
године.
Рођен је 18.09.1852. године у Београду.
У Српску војску је ступио 1869. године, када је уписао Артиљеријску школу,
и исту завршио као четврти у рангу 1874. године.
Дивизијски ђенерал Миливој Ј. Николајевић

Начелник Географског одељења 1896.
године.
Рођен је 1861. године у Београду.
У Српску војску је ступио 1880. године, када је уписао Нижу школу Војне
академије, а коју је завршио 1883. године.
Инжињеријски пуковник Боривоје Т. Нешић

Начелник Географског одељења 1896-1898.
године.
Рођен је 21.09.1858. године у Београду.
У Српску војску је ступио 1874. године, када је уписао Артиљеријску школу.
Артиљеријски пуковник Јосиф Ђ. Симоновић

Начелник Географског одељења 1898-1900. године.
Рођен је 27.02.1849. године у Сињу, Хрватска.
Грађанске школе је завршио у родном месту, а војне у Аустроугарској. Након
службе у аустроугарској војсци примљен је у Српску војску 1876. године
као поручник по уговору. Активиран је 1880. године.
Геодетски ђенерал академик Стеван П. Бошковић

Начелник Географског одељења 1900-1912.
године.
Начелник Топографског одељења 1912-1920.
године.
Начелник Географског института 1920-1923.
године.
Начелник Војног Географског Института 1923-1937.
године.
Рођен је 10.05.1868. године у Зајечару.
У Српску војску је ступио као питомац Војне академије, коју је завршио
1889. године.
Геодетски ђенерал Милорад Ј. Терзић

Начелник Војног Географског Института 1837-1939.
године.
Рођен је 18.04.1879. године у Крагујевцу.
У Српску војску је ступио 1896. године када је уписао Нижу школу Војне
академије, а коју је завршио 1899. године.
Геодетски ђенерал, генерал-потпуковник Јосиф З. Ђорђевић

Начелник Војног Географског Института 1939-1941.
године.
Начелник Војногеографског института 1944-1945.
године.
Начелник Географског института 1945.
године.
Рођен је 25.07.1880. године у Крагујевцу.
У Српску војску је ступио 1899. године када је уписао Нижу школу Војне
академије, а коју је завршио 1901. године.
Генерал-потпуковник Карел Ф. Марчич

Начелник Географског института 1945-1952.
године.
Рођен је 22.11.1881. године у Литији, Словенија.
У аустроугарску војску ступио је 1908. године. Учествовао је у Првом светском
рату, у операцијама аустроугарске војске. Југословенској восци приступа
1919. године и прелази у, како је тада ВГИ носио име, Топографско одељење.
Генерал-потпуковник Војислав Ј. Ристић

Начелник Географског института 1952-1960.
године.
Рођен је 15.03.1913. године у Лапотинцу.
У Југословенску војску је дошао 1935. године након завршене Школе резервних
официра у Сарајеву. У грађанству је завршио гимназију у Лесковцу, Трговачку
академију у Нишу и Земуну и Економску вишу школу у Загребу.
Генерал-пуковник Драгослав С. Петровић - Горски, народни херој

Начелник Географског института 1960-1963.
године.
Начелник Војногеографског института 1963-1979.
године.
Рођен је 10.03.1919. године у Нишу.
У војску ступа након завршене Ниже школе Војне академије 1940. године.
Након Априлског рата 1941. године одлази у партизане, Топлички одред.
Генерал-мајор др Мирослав А. Петерца, дипл. инж.

Начелник Војногеографског института 1979-1987.
године.
Рођен је 22.07.1926. године у Вичу, Словенија.
У току Другог светског рата приступио је Народно-ослободилачком покрету.
Након рата завршава III класу Картографског смера Геодетског војног училишта,
1948. године од када је и на служби у ВГИ. Вишу војну геодетску академију
завршио је 1959. године, дипломирао на Геодетском одсеку Грађевинског
факултета у Београду 1963. године, а 1975. године је докторирао на Геодетском
факултету у Загребу.
Пуковник Геодетске службе мр Властимир Р. Јелић, дипл. инж.

Начелник Војногеографског института 1987-1992.
године.
Рођен је 28.08.1933. године у Београду.
У војску је ступио након завршетка школовања на Картографском смеру Геодетског
војног училишта 01. августа 1950. године.
Пуковник Геодетске службе мр Здравко В. Ивановић, дипл. инж.

Начелник Војногеографског института 1992-1996.
године.
Рођен је 07.02.1937. године у Бргулама, крај Уба.
У војску је ступио као цивилно лице након дипломирања на геодетском одсеку
Грађевинског факултета у Београду. Након одслужења војног рока у Школи
резервних инжињеријских официра ступа у професионалну војну службу. У
Војногеогафски институт на службу прешао је 1986. године.
Пуковник Геодетске службе Михаило Т. Вуковић, дипл. инж.

Начелник Војногеографског института 1996-1997.
године.
Рођен је 08.04.1940. године у Ковачеву, општина Нови Пазар.
У војску је ступио након школовања на Геодетској Војној академији, а коју
је завршио 1964. године.
Пуковник Геодетске службе доцент др Драган М. Марковић, дипл. инж.

Начелник Војногеографског института 1997-2006.
године.
Рођен је 25.05.1955. године у Доморовцу, општина Косовска Каменица.
У војску је ступио када је као први у рангу 1978. године дипломирао на
геодетском смеру Војне академије КоВ. Ванредно се школовао на Геодетском
одсеку Грађевинског факултета у Београду. Дипломирао је 1981. године,
магистрирао 1990. године, а докторирао 1997. године, одбранивши дисертацију
под називом "Развој концептуалног модела изградње геокодираних база
података Прегледнотопографске карте 1:300 000 коришћењем ГИС технологија".
|