![]() |
![]() |
|
|
|
Дигитална општегеографска карта 1:1 000 000 (ДОГК1000)Дигитална општегеографска карта 1:1 000 000 урађена је у оквиру ширег истраживачког пројекта израде листова Међународне карте Света 1:1 000 000 (МКС1000) и то НЛ-34 Београд и НК-34 Скопје, који покривају територију наше земље, односно магистарског рада тада мајора Мирка Борисова, дипл. инж. под називом "Општа географска карта СР Југославије 1:1 000 000", на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Због непостојања квалитетног и ажурног картографског материјала у размери 1:1 000 000, подаци су преузети са картографских извора крупније размере, пре свега са Прегледнотопографске карте 1:500 000. Издавачки оригинали изворне карте су скенирани са пластичних транспарентних фолија, а затим су тако добијени растерски подаци трансформисани (афина трансформација) у математички дефинисану пројекциону раван (конформно конусна Ламбертова пројекција са две стандардне паралеле). Овим поступком добијена је растерска подлога која је омогућила генерисање тачно одређених векторских података. Векторски подаци су генерисани методом дигитализације
на екрану (head up - дигитализација) током којег је садржај карте у векторском
формату исцртаван преко растерске подлоге. Векторизовани садржај обједињен
је у јединствен лист карте. Израдом Дигиталне општегеографске карте 1:1 000 000 задовољен је читав низ потреба. Поред традиционалног картографског издања карте на папиру, створени су предуслови да се изради база података о простору у размери еквивалентној размери карте, као и дигитални модел терена. Плотирањем извадака боја за штампу карте и верификацијом садржаја посао је комплетно завршен 1998. године. Набавком софтверске поодршке за изградњу географских информационих система (ГИС) током 1997. и 1998. године започети су радови на изради Базе података општегеографске карте 1:1 000 000. Основни сет геометријских података над којим је изграђена база података садржан је у векторским датотекама Дигиталне општегеографске карте 1:1 000 000. Изграђивањем топологије над тим векторским подацима и њиховом конверзијом у формат ГИС софтвера, креирана је тополошка графика и табеле базе података. Након тога извршен је унос атрибута у базу података, чиме су створени услови да се из базе података могу добити одговори на бројне и сложене упите. Као извори података коришћене су доступне картографске публикације домаћих и страних издавача као и расположива статистичка грађа.
Асортиман понуде производа дигиталне картографије и ГИС у размери 1:1 000 000 у ВГИ заокружен је следећим производима:
Елементи садржаја базе података за размеру 1:1 000 000 дати су у табели
Након израде Дигиталне општегеографске карте 1:1 000 000 и базе података створени су услови да се изради и дигитални модел терена на основу висинске представе рељефа у дигиталној форми. Подаци неопходни за израду дигиталног модела терена генерисани су у дигиталној форми, по принципу организације података по нивоима и по правилима за њихово логичко и физичко моделовање уз спровођење неопходне коректуре (геометријске и картографске) и поштовање тополошких правила (нпр. изохипсе или висински слојеви се не могу пресецати). Генерисани подаци о рељефу у току израде Дигиталне општегеографске карте 1:1 000 000 који су коришћени за генерисање дигиталног модела терена осим у теми хипсослојеви (хипсометријски и батиметријски) садржани су и у темама: море, језера и висинске тачке (коте и превоји).
Све четири теме из основног векторског формата конвертоване су у одговарајући векторски формат софтверског пакета фирме ESRI, у којем је извршена и додела вредности висина. На основу припремљених података у том софтверском пакету најпре је генерисан TIN (Triangular Irregular Network) модел, а потом је тако добијен TIN модел конвертован у GRID модел резолуције 150m. Основне техничке карактеристике Дигиталног модела терена општегеографске карте 1:1 000 000 приказане су у табели
Верификацијом података Дигиталног модела терена Oпштегеографске карте
1:1 000 000 и израдом техничког извештаја пројекат је завршен 2004. године.
|
|
Copyright © Војногеографски институт
- сва права задржана
|